3 trena

odkako te volim
3 puta sam posumnjala u sebe
u svoju ljubav
u tvoju ljubav nikad nisam sumnjala
kao sto se ne sumnja u snove od kojih se zivi
prvi tren bese tvoj lik
trajalo je kratko
drugi tren bese jedan podatak o tebi
iako neproveren gorak i nesto duzi
vreme je ucinilo svoje
treci tren otkuca danas i jos sam u sumnji
da li si to ti
a moja ljubav je tamo gde si je ostavio
vreme joj vise nista ne moze

odmor

u proslim danima
izgubili smo sve
krojim ti pesmu bez reci
unutra ciste emocije
svana kolaz od tudjih reci
a sta ti htedoh reci
kad god cujem crnjanskog
cujem kako mi govoris serenadu
k'o nekad pricu
sad si samo vetar ili tisina
jablan ili bor
i molis da ne placem
da odmorim
ko zna gde cemo biti dogodine
kad bagrem zamirise beo
a ja bih htela mili moj isto
da zivimo prokleto cisto
a kad dodje vreme
da umres posle mene
da pricas
dok ja odmaram
pricu
dolazi dan
koji cekam ovde zakopana

junska

dan ni za sta
za pesmu najmanje
u ime nekih proslih junskih dana
i ovog mesta koje nema nijednu junsku
trosim se da ukucam neki talog proslosti
i grceve na putu buducnosti
metalni ukus u ustima
pun mesec i nesanica
znoj i bezparica
zivim u drugom filmu
nista nije jasno, ni glasno
drhti telo i dusa
jedno drugo slusa
po ko zna koji put odlazem
ali ne odustajem
cekam

nestale*

*(2 pesme: -naglo i -izgubljena
napisane juce 12.5.
pa se opet pojavile jutros 14.5.)

naglo

sve se desilo preko noci
kao u starim romanima
uvenulo je i nestalo
jorgovan vise ne mirise
suve sljive na stolu
sve se desilo naglo
svana, pa iznutra
ni prvi ni cetvrti ni deveti maj
bez znacenja nema cvetanja
i dalje ce teci zemaljski dani
ali nista nije isto
nista nije ostalo
nista nema smisla
dani ne svicu
sunce naglo zalazi
oblik je pojeo dusu
ni tuga nije tuga
noc i samo noc

izgubljena

oda izgubljenoj pesmi
jos jednoj neponovljivoj
nastala je na stepenistu prvog sprata
nestala na stepenistu cetvrtog sprata
kratko je zivela
divno je mirisala
na jorgovan sa ulice

idem

idem al' ne odlazim
spakovane fijoke i folderi
propale vijuge i mostovi
ni napred
ni nazad
moram da idem
a ostajem
ni hrabrosti ni snage
nistavilo
bez kisika u mozgu
gusenje
tezi je ostanak
i opstanak
ormari i sanduci
kese i civiluci
idem kroz prozor
prvo stvari pa ja
vrata su zatvorena

stare pesme

citam svoje stare pesme
to nisam ja
nepoznata sama sebi
gde sam ta ja
zar je nestala
devojcica u meni
i ovakva postala
nisam znala da pesme stare
da reci ne mogu da prevare
sve ima biljeg vremena
sve ima broj i kroj
i trajanja rok
moje pesme vise nisu moje
sada nekom drugom bolje stoje

vatra i nista

ni suza ni smeha nije bilo
ni tada ni sada
bilo je izmedju vatre
a sada nista
vatra i nista

april

predala sam se
ali nisam odustala
april bez ruza
ruze bez aprila
ni ovo nije moje prolece
hoce-nece
mozda ce doci kad mene ne bude tu
ja bez aprila
i april bez mene
hoce-nece
jos ne krece
odustajem
al' se ne predajem