mrak

u polumraku sa mutnim naocalama
dodirujem slova kao tvoje lice
crtam neznane crte po oknu
u dimu i galami tvoje lice i glas se gubi
tako si daleko i blizu
kao da smo na splavu koji luta bez cilja
i bura je
bojim se za tebe
pice se jos toci
tvoje zelene oci
nestaju u mraku

zauvek

kad oni koji ljube odu na dve stane
ljubav ne ode kao sto smrt ne odlazi
nista od ljubavi ne nestaje
sve ostaje zauvek
poljupci, ceznja i strast
a najvise ljubavne reci
one ostaju u nekoj pesmi za vecnost

spisak

spisak unutra
spisak vani
saveti za sutra
lekcije o odbrani
uzmi ili ostavi
-odlazim
-idi, ko ti brani

nađi me

nađi me u belom svetu
brzo hodaj
kupi, pa prodaj
cipele od 7 đonova poderi
hleb od 7 kora pojedi
ustaj, smesi se i lezi u tacni sat
budi srecan za inat
a onda jednog dana uspori
neko ce da se stvori
cetvere otvori oci
kad ljubav pred tebe skoci
pronađi me u belom svetu
kao sto sam ja tebe

koncept

koncept ego

konstrukci-ja
koncepci-ja
konekci-ja

od patosa
pa ponosa
do prkosa

niko kao ja
niko, niko
kao ja
nikad niko kao ja
i niko
i nikad
i niko

ja

susret

mi smo se nasli
ti si to zvao sudbinom
ja ljubavlju sta god da je ona
mi smo se sreli u dan vreli
nismo seli, nismo jeli
kafa se ohladila
mrak u sobi
ili smo zmireli ili sanjali
znam da smo ruke spleli kao da smo sami
a citav svet je bio s nama
u nama na vrhuncu drama
i dan i nas plan
volis - ne volis to je to
ti si prvi rekao
i ovaj ce dan proci oko ponoci
a ja necu znati
hoce li ikad da se vrati onaj sjaj u oku
sto cita zlatne reci
moje i tvoje
kao nekad

nizvodno

pustam se niz vodu
umornih krila
tebe ostavljam na sprudu
brzak me nosi
ne znam ko si i gde si
ti
mili
kome sam posvetila reci
za koga sam plivala prema izvoru
mokra krila voda nosi moru
ko ce sada da ti peva
dok me bujica odnosi

3 trena

odkako te volim
3 puta sam posumnjala u sebe
u svoju ljubav
u tvoju ljubav nikad nisam sumnjala
kao sto se ne sumnja u snove od kojih se zivi
prvi tren bese tvoj lik
trajalo je kratko
drugi tren bese jedan podatak o tebi
iako neproveren gorak i nesto duzi
vreme je ucinilo svoje
treci tren otkuca danas i jos sam u sumnji
da li si to ti
a moja ljubav je tamo gde si je ostavio
vreme joj vise nista ne moze

odmor

u proslim danima
izgubili smo sve
krojim ti pesmu bez reci
unutra ciste emocije
svana kolaz od tudjih reci
a sta ti htedoh reci
kad god cujem crnjanskog
cujem kako mi govoris serenadu
k'o nekad pricu
sad si samo vetar ili tisina
jablan ili bor
i molis da ne placem
da odmorim
ko zna gde cemo biti dogodine
kad bagrem zamirise beo
a ja bih htela mili moj isto
da zivimo prokleto cisto
a kad dodje vreme
da umres posle mene
da pricas
dok ja odmaram
pricu
dolazi dan
koji cekam ovde zakopana

junska

dan ni za sta
za pesmu najmanje
u ime nekih proslih junskih dana
i ovog mesta koje nema nijednu junsku
trosim se da ukucam neki talog proslosti
i grceve na putu buducnosti
metalni ukus u ustima
pun mesec i nesanica
znoj i bezparica
zivim u drugom filmu
nista nije jasno, ni glasno
drhti telo i dusa
jedno drugo slusa
po ko zna koji put odlazem
ali ne odustajem
cekam