odavno

nemam ti vise sta reci
to sto zelim da ti kazem
vec je u tebi
odavno

oslobađanje

oslobađanje
i proces i stanje
nije i nece biti zavrseno
ali je spoznato
glava boli
ali lakse se zivi
kad naucis da drugi nisu krivi
niko nije kriv sto je živ
zato treba druge osloboditi sebe
da bi imao svoju uslovnu slobodu
gde, kada i kako piti vodu
e sad kakva je voda
to te ne pita sloboda

jutro

ispred mene casa, solja i tanjir sa viljuskom
dorucak je pojeden
vodu i caj pijem naizmenicno
surfam, lupam, pregledam
jutarnje obavestavanje
pregled aktuelnih mesta
nista novo
odnosim tanjir u kuhinju
masina za ves radi svoj posao
ona jedina radi nedeljom
jeftina struja tera ljude od boga
malo caja, jos je mlak
vani cvrkucu ptice
u sobu ulazi jutarnja svezina
kako bih volela zaustaviti vreme
zadrzati ovaj mir
ali vreme mi je postalo ljuti neprijatelj
od svih njegovih pojmova samo jos ovo jutro ima smisla

mrak

u polumraku sa mutnim naocalama
dodirujem slova kao tvoje lice
crtam neznane crte po oknu
u dimu i galami tvoje lice i glas se gubi
tako si daleko i blizu
kao da smo na splavu koji luta bez cilja
i bura je
bojim se za tebe
pice se jos toci
tvoje zelene oci
nestaju u mraku

zauvek

kad oni koji ljube odu na dve stane
ljubav ne ode kao sto smrt ne odlazi
nista od ljubavi ne nestaje
sve ostaje zauvek
poljupci, ceznja i strast
a najvise ljubavne reci
one ostaju u nekoj pesmi za vecnost