odlazim

nisam odustala kad si otisao
jedino sam tebe volela
poslednja ljubav je najveca
sve sam propustila zbog tebe
a onda i tebe
nisam odustala tad
odustajem sad
jer je zivot ljubav
a smrt pomirenje
ovo je vreme ucinilo
odustajem od sebe
ostavljam i tebe i odlazim
mozda se vidimo gore
odustajem na ovom svetu
da bih verovala u susret posle svega
tamo gde ne postoje granice
gde smo svi vecno mladi
gde je ljubav vecna

do kraja

negde si u ovom trenu
i za mene kao za druge
kakva je razlika
ti ces uvek biti moja ljubav
koju sa sobom nosim kao ostatak
do kraja
dokle si bez mene stigao
pitam se
iako je isto
ti ces uvek biti moja ljubav
mozda i znas mozda i ne
kakva je razlika
sa dzepovima punih reci o tebi
i pre i posle do kraja
da li si isti
pitam se
iako znam da jesi

proveravanje

danas sam sve pesme pustila vani
na provetravanje
nek ih zrak pr-osvetli
nek neke reci zvezdani prah ovekoveci
a neke nek skenira
zracenje je zdravo
ubija kvarno i odstranjuje naceto
ko ostane zivi
ko zivi igra
kao spartanci

brzina

misao je brza od svetlosti
kako dodje tako prodje
neuhvatljiva
svetla se nasvetlimo
vatre navatrimo
zime nahladimo
ali misli se nikad ne namislimo
najbolje nikad nisu izgovorene
dobre retko zapisane
lose su u upotrebi
kad bi mogli misao uloviti
zarobiti, iskoristiti
nista ne bi bilo isto
ovako prosipamo iz supljeg u prazno
iz malog u veliki i obratno
mozak je preveden zedan preko vode
odavno ne znamo nista na svim jezicima
idemo pogresnim putem
sporiji od puza
sav sjaj naseg uma radi za vise sile
da ne zardja

zabluda

u nedostatku inspiracije
u nedostatku ljubavnog nadahnuca
zadajem sebi naslove
i pisem nevoljno zadacu
zato mi ne ide
ne priznajem nicije dikatate
osim diktate srca
zato je ovo jalov posao
nijedna pesma ne vredi ni pisljiva boba
mozda vredi ono stanje sto to izaziva
i tako muka muku muci dok ne nauci

muka

sve moje pesme su o recima
reci o recima
to je muka stvaranja
to je nemastina
to je nesigurnost
to je nemilost
to je izdaja muza
a ja se ne dam
jer i ja sam rec
i moram se roditi
poroditi
bol traje
sto boli duze
reci se oduze

rok

odlezane reci
merim i cenim
polako dolaze na red
pustam ih u arenu
ne u klanicu
necu da izgubim nista
ko sam da sudim
rodjene-porodjene
samo su sazrele
sacekale svoju kompoziciju
da idu dalje

na dnu

sad cu da zaronim duboko
ne znam odakle mi taj osecaj
da cu duboko dole
naci neke reci koje lepo bole
imam u glavi razbacane seme
puno vizija i iluzija
carstvo reci
samo da nadjem kljuc
kojim cu vladati
ili njima dati slobodu
ko zna
moram se opustiti
sve njima prepustiti
sigurno je u tome trik
zmijski svlak je najbolji znak
da se treba igrati i paziti
na belo ili ljuto ili nikako
to radi svako
ludim
priznajem da ne odustajem
dim iznad mene
zato opet zaranjam
glavom do dna

patetika

sve o tebi lici na patetiku
a cista je emocija
ako je ljubav patetika
onda se predajem
patetici se dajem
malo ili nimalo racija
secanje stari, masta se gubi
tvrdi su zubi
danas
patetika, zubna protetika
ima dana kad iste reci bolje zvuce
uz neku drugu muziku zivota
zato ih ostavljam kao zimnicu
u tegle jednog bloga
januarskog smoga
veliki su minusi
unisteni virusi
pesma ce da prezivi

vrata

tesnac kroz koji se ulazi
gde se mudrost i radost nalazi
tamo su ziveli sestra i brat
onda je dosao prokleti rat
bez zvezda, bez mleka i secera
svak je presao tudji prag
njegov je pojeo korov
griza savesti i besvesti
radost bez radosti
mudrost bez mudrosti
zvezde opet na nebu
razmisljaju da li da nam pokucaju

2 trena

cujem nekad neke reci
koje je neko drugi poredao
i zadivim se
onda probam tako i to je to
tren inspiracije
samo sto takve reci nikad ne zapisem
zato nikad takve pesme i ne napisem
one su kao balon sapunice
u trenu nastaju
u trenu nestaju

priznanje

ne navijam vise ni za sta
ni za koga
ne planiram ni nas prizor
povukla sam vojsku snova
mape maste
tetovirane obline crvene
sopstveno me telo izdaje
necu suze vani
liju kise unutra
o prirodo zasto si ostavila srce
kad koza namreskana puca
gledam svoj uzas kao tudji
snovi vampirski
koza, oziljci
i poraz

unutra

ko
tako
smrt
glupo
zaboravlja
dela i imena
imena i dela
od prvog praska do smaka
grcenje nutrine
frula i but
but i frula
od kosti
razvlacenje
tlacenje
kacenje
zracenje
kosti

vani

dan ni za sta
sedi ustani
gore dole
kazaljke ne micu
uzmem knjigu
ni tudje reci me nece
svojih nemam
okrenem je odzada
sadrzaj koji mi nista ne govori
okrenem je naopako
opet ne razumem
bolje da legnem
desno levo
otvori zatvori
isto

bez

zdrava hrana bez izlaska iz stana
zlice, klice, trice
celi dan sam forsirala vodu
kao bevandu bez vina
otrovi beli odleteli
tikva tikva tikvica
omiljena igrica
bez soli da ne boli
zemljani sud
best food

opet

opet sam o tebi pisala
opet sam te recima prizivala
opet sam suze izazivala
opet sam sebe povredjivala

ja i ti

ja pa ja
mislio si da sam bas ta
ti pa ti
mislila sam da cu bas tebe pripitomiti
na prstima blizu
a onda sve dalje
kroz svetlosni sapat krzna
vecno mladoh hrta
kroz tvoje savrseno zeleno oko
videh
o kako je bilo videti
osvetljenu sobu
boje neba i kajsije
kroz moje savrseno uho
cuh
o kako je bilo cuti
obicnu naredbu
voli - ne voli
kojom pocinje sve

sazeto

crtam slovima
pisem zvukom
okom zaustavljam pokrete
slusam taktove scenarija
od kojih se nije snimio nijedan film
gledam naslove poglavlja romana
koje nikada necu zavrsiti
bilo bi mi zao kad bi sve propalo
sreca pa sve moze biti poezija

nase vreme

ono je bilo uvek protiv nas
ali nisam htela o tome
htela sam o vremenu onako
ali one suze sto cekaju k'o zapete puske
sto ih teram unutra gde si i ti
tako tamo vrecene
nikad iskapane
nepresusne
one su vreme ljubavi
bezvremene
ali nisam htela o tome

tvoje mesto

grad u kome zivis znam iz ljubavi
tvoju ulicu iz ceznje
kucu iz uzbudjenja
sve ima svoj geografski polozaj
ja ga gledam iz svemira kao zvezdu 
vidim palate i administraciju
i umetnicka dela u tvoju slavu i cast
po svemi je slican drugim gradovima
osim sto ima tebe
i to ga izjednacava sa mojom ceznjom
i snovima u kojima takodje zivis
lokacija je cvor linija srece i sudbine
do koga ne-ce dospeti besputni zivot
mojih koraka i moga dlana

trece pisanje

dok se krije u belini satena
nje nema
skinula krzno milovanja
dobre vibracije sanja
res kifle iz pekarske
mesni naresci ulica treca
divlja macka i sreca
milovana-nemilovana
vise se ne koti
rastu samo nokti

drugo brisanje

hej nemoj mi pricati na uvo
zapisujem sve
ljubav nije za nas
hej nemoj mi trositi telefon za to
to sam obecala ali nisam se setila
plesi uz moju pricu kazes
mogu sat-dva, ali 3 ne
dosta je
slusam kako dises
svice zora kraj mora
ne ljuti se
sve sto zapisem ovde ostaje
bez garancije
ali dosta je
malo supe od brokule dobra je
momenat za disanje
ne brini za brisanje
hej, vices iz kuhinje
dosta je

prvo citanje

jutarnji slucaj
covek i zena
umocena tela
smuvane muve
drazi kave i mleka
ceznja meda i secera
usne u groznici
zelja u panici

kupljeno

krecem prema polici
drugi red odozdo
desno iza nesesera
crno-bela knjiga
sa rozim cvetom u naslovu
procitani jezik
telo telu
kupljeno

to je sve

programi i pravci
ciljevi i zadaci
redukcija koncepcije
prohibicija emocije
apstinencija interpukcije
osisana latinica kao stil
dosadne rime dril
ne volim namestene stvari
poza sve pokvari
zato postoji proza
ja
zelim samo da pevam
da se otkacim
i to je sve

mera

sve mi pesme slice
i meni i sebi
iste su duzine i sirine
i dubine i visine
istog oblika i lika
valjda je to mera moga krika
toliko zinem
toliko griznem i pinem
toliko zraka uzmem
i izdahnem
pesma k'o zalogaj uzine
od sira i krekera
to im je mera

jazbina

dalje i dublje
tonem sa osmehom koji me plasi
posle terase i balkona
u separe
sama
posle bunkera tunel
posle tunela jazbina
crna rupa iskopana
u kojoj cu sakriti zelene oci
da bi bez stida rekla sebi
sve
sto me boli
sto nemam kome reci
reci pune srama, greha i cemera
i znam, sta ce se desiti
reci ce se tome veseliti

to je ta

najzad sam je nasla
rec koju sam celi zivot trazila
zbog nje sam nekad nekog mazila
nekad pazila da travu ne bih zgazila
niko je do sad nije razdevicio
niko ni trazio, ni nasao
ostala cela, skoro uvela
stvorena za mene
svak svoju nadje pre neg uvene
sigurno bi joj dostojevski nasao mesto
neruda bi je stavljao cesto
ne necu je reci
kricu je vesto

kao separe

kad me neko trazi
i kao da me nema
onda sam sigurno ovde
u polu-otvorenom ili polu-zatvorenom separeu
ispovedam se kao sama sebi
ako neko kao naidje nek me kao zaobidje
ovo je separe polu-zatvorenog tipa
ako me neko kao nadje nek se snadje
kao da me nema

bez iluzije

rodjena sam slucajno i niko me nije hteo
zrtva nehata ili predrasuda svejedno
opet uklopljena u isti sistem kriknula sam

sve su mi cinili iz vlastitog zadovoljstva
mislila sam i radila drugacije od njih
ali mi je dete vratilo milo za drago

mrzeli su me profesori i direktori
pa sam ja volela sve ljude ovoga sveta
danas nemam gde ni od cega da zivim

svoj talenat nikad nisam iskoristila
zapravo losiji i slabiji nisu mi dali sansu
zato danas tumacim druge bez iluzije

centrirana rima

bilo je jutro i dan je svitao, ti si me tada nesto pitao
oblaci kisni i dan koji rezi, kao da ti rece: na vreme bezi
ja sam se tek osvestila na pola puta, osetljiva i najcesce ljuta
kad shvatih da te zaista ljubim, znala sam kasno je vec te gubim

namestena rima

lako je ici ulicom kad znas pravce, znakove i signale
signale ucesnika trke koji ne-znaju gde se gase i pale
pale su zastave i otkrile prljave tragove sandale
sandale koje nista van mode nikome nisu dale
dale ili ne ostaju kao zazidani sram male
male i nistavne skupine jedne kale
kale gde smo igrali na penale
penale ili sve pokrale
pokrale ili srale
srale

pomerena rima

jedno je biti sam u vremenu i mestu
a drugo biti sam uz druge kao znak
tuge i gusenja u vlastitom testu
ono prvo cesto je trenutno stanje koje je isto sto i drugo
a ovo drugo je vid najteze samoce
i iz jednog i iz drugog bi trebalo izaci kad ti se hoce
ali nekad ti osama dodje kao cist zrak
a najcesce ne mozes nista menjati po svome vec dugo

recnik

gladna nevesta krenu rukom na sendvice
mrave poce iskorenjivati i sir razmazivati
zagorela istoverka mahnu kornjaci i kreji
te odluci premestiti oroz od debelokozca

(zagorela istoverka mahnu debelokoscu
da premesti kornjacu od oroza i kreje)

predvece

nicega nema
dosada raste kao kiselo testo
hajde da sama sebe zabavim
da se onako kesim da zabalavim
da pisem dugacke naporne stihove
izvlacim iz rafova mozga stimunge i trikove
da kroz maglu i dim palim i gasim letnje kresnice
i planine pogledom primicem i odmicem kroz prozore
izabrala sam od svega na svetu da budem sama
i sta ti je sad i cemu besmislene pesmice
sadi na terasi u pesku bobice
pusti slobodno suzice
a moze i brze i bolje
suncobran i sto
i 2 stolice

vece

ne nalazim reci
ni jutrom
odustacu
sve vise mislim slikama
koje ne mogu pretvoriti u reci
cak ni dajalog mi ne ide
valjda sto se ne svadjam ni ne mirim
vece je pustinja bez prasine
izlistavam sve programe tva
i internet stranice
nista novo
samo slike
zudim za starim dobrim stvarima
nema ni nacina da ih vidim ni cujem
necu da placem ni za kim ni za cim
samo se pitam cemu ovakvi dani
kad smrkne cim svane

rucak 3

3 sata
sitost
tesko disanje
zedj
casa vode
varenje
umor
zedj
casa vode
opustanje
narandza
zedj
casa vode

rucak 2

2 sata
miris przene ribe
zeleno-zuti kolorit spinata
cedjenje limuna
kiselo i slano
zalogaj
res korica ribica
par ribljih koscica
ciscenje
malo pavlake kao umak
sa belim lukom
lizanje
2 dvopeka
zvakanje
iscedjena kora limuna
2 tanjira

rucak 1

1 sat
zurim jer drugce ne mogu
dok je budim muzikom i citanjem bloga
pricam sta treba da kupi
prespavala je dorucak i uzinu
a ja se bacam na sporet i serpu
zurim jer tako treba
spinat, ulje, zacin
pavlaka, jaje, beli luk
sklanjam
tava i maslinovo ulje
4 parceta ribe
przenje
2 kriske limuna
tanjiri
gotova pesma
prijatno

tudje stvari

soba bez cveca i sveca
sedim i dosadjujem se kao leopard
boce ispod noga zaboravljene
prasuma mekih jastucica
bordo soljice za kafu sa vanilijom
i prazne vazne bez vode i narcisa
zdelice pune sitnica i prasine
kutije prazne i pune
kao pijanica trazim izgubljenu stvar
otkrovenje besmisla i nereda
na stolu isto toliko skupova bez cilja
jabuke skoro uvele sede u zdeli
jos se pitam gde je ono moje
svoje trazim tudje da vratim
zelena prugasta pepeljara iznad tkanja
uvek sam volela da kradem tudje reci
onako bez namere same se ulove
otkud mi ove crvene figurice
parfemi i tri zemljine kuglice
sto vonjaju na barut i druga mesta
prljava od znoja postelje
i mirisa ljubavne nostalgije
nozni prsti i jezik u dodiru jutra

odricanje

cega sam se sve odrekla
da bih ovo rekla
da ne nabrajam
lenja sam
lakse je reci sta je ostalo
par zareza i poneka crtica
kada se i njih odreknem
sta ce ostati
stihovi sakati

cena

kolika je cena jedne reci
jedne pesme u pokusaju
htela bih da znam
da li sam dobila ili izgubila
sto sam sve drugo odlozila
da bi napisala reci
koje bih dala u bescenje

to je kraj

kad ne znas kako da nesto zavrsis
to je kraj
to mi je rekao jedan prijatelj
mnogo toga sam naucila od ljudi
knjige nisu dovoljne
citati su kao dzigerica koja se vadi i przi
za jedno jelo
izvadjena iz konteksta svoga mesa
ona je samo predjelo alavih i pohlepnih
iznutrica - uzrecica
ne volim brate, citate
svako odvajanje je ubijanje
kad sam stvaras spajas
na repu dogadjaja se stane
ne pravi se corba od cveta
vec od korova
ako si iskopao jamu dovoljno duboku
a nisi u nju pao
vec si isplivao
mozda si uspeo
iako mislim da si morao biti na dnu
pa tek onda izaci
sto se tice kraja on je na pocetku

dani

ima boljih dana
treba da svanu
nikada ne znas sta je svanulo
sta ce te zadesiti
sta ce se s vana ili iz tebe dogoditi

tisina

napokon blagotvorna tisina
i nista u njoj
poslednji gutljaj caja
tuzan pogled u ove reci
zuji kompjuter
u stomaku mucnina od tuge
susret sa sobom
ocaj i muk

kao vino

kad me krenu reci
nekad je dobro
a nekad ne
kao vino koje se toci
ni boja, ni ukus nikad nisu isti
malo gorcine i kiseline
i prokisne
ja reci vabim, mamim
one se neckaju, ne daju
trebaju mi, a nema ih
gde su sad
a nekad ih ne mogu savladati
pohvatati i poredati
retko smo u skladu
retko napisem nesto dobro
uglavnom su to natezanja
povuci-potegni
prosuti kao lose vino
ne cekati da prokisne
ili ostaviti za sirce
mozda zatreba

3 ljubavne

tri pesme o tebi i ja placem
placem bez suza
bez patetke koju mrzis
stvorena sam od snova i zanosa
koji ne broje godine ni zakone
jednom sam ti rekla ljubavi
i tako je i sad
ti koji si trazio ljubav
a nisi u nju verovao
sad zivis u laznoj idili
oboje smo nesrecni i srecni na svoj nacin
negde zacrtan susret sve je dalji
iako cesto pakujem kofere
da umrem blize tebi
kada bi znao
kada bi verovao
ne bi mi sudio
samo bi znao
iako ne znam
zelim li da znas

nikada

nikada ljubavi moja
nisam pomislila na tebe
a da nisam zasuzila
ja koja nikada ne placem
ne placem ni sada
ali steze me u grlu
skupljam usta
a oci su vlazne
ne placem ljubavi moja
to je sreca sto postojis
to je ono sto imam u dusi
i to ne prolazi
nikada ljubavi moja

mojoj ljubavi

onome sto negde zivi bez mene
bez moga dodira
bez moje reci
sto misli da je srecan
i ne seca se mene i nase ljubavi
da ga podsetim ovako
da ljubav postoji i kad nekog nema
da je ljubav u recima i secanjima
u obecanjima i cekanjima
pa cak i kad prestanes da cekas
kad odustanes
nisi odustao od ljubavi
odustao si od sebe

pred odlazak

cekanje
napetost
skripa vrata
kasalj
iscekivanje
tisina
voda iz vodokotlica
opet vrata
ulazak u kuhinju
zveckanje i suskanje
opet vrata
opet ulazak
prica za sebe
prosipanje iz supljeg u prazno
hodnik
gasenje svetla
obuvanje i mumljanje
napetost
cekanje
opet svetlo
otvaranje vrata
izlaz
zatvaranje vrata
zakljucavanje
provera
koraci

solja caja

solja caja
sada mi treba
vreme za reci
smetnje iz druge sobe
blizak susret u kuhinji
skrojiti pesmu od toga
samo pokusaj
smece, poderana kesa
kesica zelenog caja u smecu
kesa u kesi
zaspalo dete u uglu
cutanje

trazim

trazim
mesto i vreme
razloge i uzroke
tisinu i zvuke
radost i zalost
izgubljenu ljubav
zamenu za njega
izgubljene stvari
tragove iz malog mozga
jos nevidjena cuda luda
trazim dozvolu za otkaze i odlaske
odugovlacenje i odustajanje na vreme
trazim ciste stvari
cistu dusu i cisto stanje
hranu bez belih otrova
salicu caja i tren mira
uz muziku koja dira
i tu je kraj mojoj pameti
ona se lako i brzo pomuti
a rima vreba
nikad nisam znala i ne znam ni sad
iz kojeg je sveta i zasto mi smeta
da napisem bar jednu pesmu bez nje
ali ne moze
ona je onaj balast proslosti koji me gusi
bez kojeg ne bih prohodala
bez kojeg bih jos puzala
a kad sam ustala odmah sam znala
da mi je ona za petama
i da ce da me zulja ako me stigne
i tako bezim
trazim mesto bez balasta
mrva, zuljeva, laktova, mrakova
i ponovo se primam na iste stvari
pa opet bezim dugih krakova
i ne znam opet to sto trazim
a trazim
svet bez zamki, lazi i mrznje
kad prvo pregledam sebe
ciscenje je neophodno
ne mogu traziti ono sto ne mogu dati
trazim iako znam za jadac

novi post

novi post mi je gost
u pesmi
na blogu
na internetu
na zemlji
koja je zvezda

naslov je promenjen

pravilo broj 1
'nikad ne ispravljati ono sto je vec zapisano'
to je druga pesma
drugih pravila nema
pravila postoje da se krse
pa i ovo prvo i jedino
moze da se desi
kad se pobesni
kao sto sam sada ja
ostala bez naslova

bez ljubavi

kako je bez ljubavi
ne znam
evo pitam se
nema pesama
onih sto se same pisu
samo zapisujem
i ne ocekujem je vise
prazno srce i zabranjena secanja
ako nisam sto sam htela
necu sto nisam htela
zato sam sama i bez ljubavi
da bih sacuvala secanje koje je zabranjeno
na ljubav koja je bila i prestala
ali to osecanje moguce ljubavi
je vece od nekih nemogucih
samo sto one misle da su moguce
sav svet je na pogresnim predodzbama
po jednoj ja zivim bez ljubavi
po drugoj zivim u ljubavi
ovo je pesma pisana u haosu
drugih glasova, prica iz drugog sveta
a to mi smeta
i zato ova pesma i nije pesma
nego pokusaj da je napisem

pesnicka norma

jednom sam napisala 50 pesama u danu
u pola dana
u par sati
posle sam izasla u vreli dan do podne
i otisla na bascarsiju
da gledam golubove i citam ratne grafite

prekid misli

kraj misli i gotova pesma
ali gde jedna zavrsava
pocinje druga
upravo se oglasio na vratima
sustanar sa kojim imam dete
smetamo jedno drugom
svojim nepostojecim postojanjem
svojim neprisutnim prisustvom
sad i prica
i tu je kraj svakoj pameti
kraj krajeva
smetnje

bez naslova

i naslov i bez naslova
ista su slova
samo tikva bez korova moze da odluta
ili ne vidi ostalu vegetaciju koja cini naciju
ja sam uvek bila ja
sa punim ja pa ja imenom i prezimenom
i kao takva jos mala puno sam cutala i razmisljala
izgledala sam tupo, ne glupo
i iznenadjenja sa skolom su pocela
nisam ni tad progovorila
jos vise sam se zavukla u knjige
niko me vise nije video
a nisu me ni trazili
a ni ja njih
i sad uzivam u samoci
kad je ima u pravoj dozi

misao

poslednji gutljaji caja
reske reci u vazduhu
prekinut dijalog
zbog monologa koji su se sudarili
svak sebi
svak svoju solju
svak svoju misao
sesti i plesti
i ovo sto cu reci je neponovljivo
jer je tren vec prosao
reci su se poredale
bez pitanja
one se igraju nista ne pitaju
ja im samo pomazem jednim prstom
na tastaturi
a reci idu iz suludo ocajnog mozga
koji i ne zna nista da sroci
njega sve koci
ostale su mu samo zeleno-plave oci
i tuga sto k'o cesma toci
no no no
nije tako i nemoj da rima pokvari sve
romantizam je nestvaran
realizam nije patetican
ili obratno
moderna je sloboda za sve
ko zna nek je uzme
ja pisem da mi prodje vreme
bez interpukcije i velikih slova
do forme ne drzim
sadrzaja nemam
al' umem da pevam

rec za rec

pomesaj sivu i rozu
i pocni...