neznanje

dok sam te imala
nisam znala da te imam
kad sam te izgubila
opet nisam znala da sam te imala
nikad ne znamo da li nešto imamo
ili sanjamo

secanje

familijarni susret
popis stanovništva
oni koji su na belom hlebu
jos živi
oni na crnom na crnom putu
ostali se zrna plaše
iz navike
i teže suncu na granama
uprkos lišću koje opada

nisi sam

Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
(Tin Ujević)

tesila sam i sebe i druge
tuđim i svojim iskustvom
tesila ali ne i utesila
proslo je vreme utehe
sad je vreme haosa
ni tin se ne bi snasao u ovoj krcmi
ni sanjao o braci u svemiru
ali ne bi mislio o tome
opet bi teklo vino i reci
a hoce li da ubije ili izleci
nije na njemu ni meni

oktobar

onako s rane jeseni
tuga se skupi u meni
i padne kao talog na dno solje
prica poznata
ispricana i jasna
ipak udara kao da je prvi put
pomalo topline dopre do mene
ispijam je sa talogom polako
gorko i slatko
i dok zuji u glavi
blazen osmeh ne silazi sa usana
sta li to jos gori u meni
oktobar ili ja
ili poslednja nada zamire
po ko zna koji put

niko

niko mene ne moze razumeti
iako nas ima dosta koje niko ne razume
svako na svoj način
nosi svoj krst
blago voljenim i nevoljenim
blago srećnim i nesrećnim
blago onima koji misle da su srećni ili nesrećni
svako na svoj način
nosi svoj krst
blago tužnim i radosnim
blago onima koji vide sve
i onima koji ne vide ništa osim sebe
svako na svoj način
nosi svoj krst

odavno

nemam ti vise sta reci
to sto zelim da ti kazem
vec je u tebi
odavno

oslobađanje

oslobađanje
i proces i stanje
nije i nece biti zavrseno
ali je spoznato
glava boli
ali lakse se zivi
kad naucis da drugi nisu krivi
niko nije kriv sto je živ
zato treba druge osloboditi sebe
da bi imao svoju uslovnu slobodu
gde, kada i kako piti vodu
e sad kakva je voda
to te ne pita sloboda

jutro

ispred mene casa, solja i tanjir sa viljuskom
dorucak je pojeden
vodu i caj pijem naizmenicno
surfam, lupam, pregledam
jutarnje obavestavanje
pregled aktuelnih mesta
nista novo
odnosim tanjir u kuhinju
masina za ves radi svoj posao
ona jedina radi nedeljom
jeftina struja tera ljude od boga
malo caja, jos je mlak
vani cvrkucu ptice
u sobu ulazi jutarnja svezina
kako bih volela zaustaviti vreme
zadrzati ovaj mir
ali vreme mi je postalo ljuti neprijatelj
od svih njegovih pojmova samo jos ovo jutro ima smisla

mrak

u polumraku sa mutnim naocalama
dodirujem slova kao tvoje lice
crtam neznane crte po oknu
u dimu i galami tvoje lice i glas se gubi
tako si daleko i blizu
kao da smo na splavu koji luta bez cilja
i bura je
bojim se za tebe
pice se jos toci
tvoje zelene oci
nestaju u mraku

zauvek

kad oni koji ljube odu na dve stane
ljubav ne ode kao sto smrt ne odlazi
nista od ljubavi ne nestaje
sve ostaje zauvek
poljupci, ceznja i strast
a najvise ljubavne reci
one ostaju u nekoj pesmi za vecnost

spisak

spisak unutra
spisak vani
saveti za sutra
lekcije o odbrani
uzmi ili ostavi
-odlazim
-idi, ko ti brani

nađi me

nađi me u belom svetu
brzo hodaj
kupi, pa prodaj
cipele od 7 đonova poderi
hleb od 7 kora pojedi
ustaj, smesi se i lezi u tacni sat
budi srecan za inat
a onda jednog dana uspori
neko ce da se stvori
cetvere otvori oci
kad ljubav pred tebe skoci
pronađi me u belom svetu
kao sto sam ja tebe

koncept

koncept ego

konstrukci-ja
koncepci-ja
konekci-ja

od patosa
pa ponosa
do prkosa

niko kao ja
niko, niko
kao ja
nikad niko kao ja
i niko
i nikad
i niko

ja

susret

mi smo se nasli
ti si to zvao sudbinom
ja ljubavlju sta god da je ona
mi smo se sreli u dan vreli
nismo seli, nismo jeli
kafa se ohladila
mrak u sobi
ili smo zmireli ili sanjali
znam da smo ruke spleli kao da smo sami
a citav svet je bio s nama
u nama na vrhuncu drama
i dan i nas plan
volis - ne volis to je to
ti si prvi rekao
i ovaj ce dan proci oko ponoci
a ja necu znati
hoce li ikad da se vrati onaj sjaj u oku
sto cita zlatne reci
moje i tvoje
kao nekad

nizvodno

pustam se niz vodu
umornih krila
tebe ostavljam na sprudu
brzak me nosi
ne znam ko si i gde si
ti
mili
kome sam posvetila reci
za koga sam plivala prema izvoru
mokra krila voda nosi moru
ko ce sada da ti peva
dok me bujica odnosi

3 trena

odkako te volim
3 puta sam posumnjala u sebe
u svoju ljubav
u tvoju ljubav nikad nisam sumnjala
kao sto se ne sumnja u snove od kojih se zivi
prvi tren bese tvoj lik
trajalo je kratko
drugi tren bese jedan podatak o tebi
iako neproveren gorak i nesto duzi
vreme je ucinilo svoje
treci tren otkuca danas i jos sam u sumnji
da li si to ti
a moja ljubav je tamo gde si je ostavio
vreme joj vise nista ne moze

odmor

u proslim danima
izgubili smo sve
krojim ti pesmu bez reci
unutra ciste emocije
svana kolaz od tudjih reci
a sta ti htedoh reci
kad god cujem crnjanskog
cujem kako mi govoris serenadu
k'o nekad pricu
sad si samo vetar ili tisina
jablan ili bor
i molis da ne placem
da odmorim
ko zna gde cemo biti dogodine
kad bagrem zamirise beo
a ja bih htela mili moj isto
da zivimo prokleto cisto
a kad dodje vreme
da umres posle mene
da pricas
dok ja odmaram
pricu
dolazi dan
koji cekam ovde zakopana

junska

dan ni za sta
za pesmu najmanje
u ime nekih proslih junskih dana
i ovog mesta koje nema nijednu junsku
trosim se da ukucam neki talog proslosti
i grceve na putu buducnosti
metalni ukus u ustima
pun mesec i nesanica
znoj i bezparica
zivim u drugom filmu
nista nije jasno, ni glasno
drhti telo i dusa
jedno drugo slusa
po ko zna koji put odlazem
ali ne odustajem
cekam

nestale*

*(2 pesme: -naglo i -izgubljena
napisane juce 12.5.
pa se opet pojavile jutros 14.5.)

naglo

sve se desilo preko noci
kao u starim romanima
uvenulo je i nestalo
jorgovan vise ne mirise
suve sljive na stolu
sve se desilo naglo
svana, pa iznutra
ni prvi ni cetvrti ni deveti maj
bez znacenja nema cvetanja
i dalje ce teci zemaljski dani
ali nista nije isto
nista nije ostalo
nista nema smisla
dani ne svicu
sunce naglo zalazi
oblik je pojeo dusu
ni tuga nije tuga
noc i samo noc

izgubljena

oda izgubljenoj pesmi
jos jednoj neponovljivoj
nastala je na stepenistu prvog sprata
nestala na stepenistu cetvrtog sprata
kratko je zivela
divno je mirisala
na jorgovan sa ulice

idem

idem al' ne odlazim
spakovane fijoke i folderi
propale vijuge i mostovi
ni napred
ni nazad
moram da idem
a ostajem
ni hrabrosti ni snage
nistavilo
bez kisika u mozgu
gusenje
tezi je ostanak
i opstanak
ormari i sanduci
kese i civiluci
idem kroz prozor
prvo stvari pa ja
vrata su zatvorena

stare pesme

citam svoje stare pesme
to nisam ja
nepoznata sama sebi
gde sam ta ja
zar je nestala
devojcica u meni
i ovakva postala
nisam znala da pesme stare
da reci ne mogu da prevare
sve ima biljeg vremena
sve ima broj i kroj
i trajanja rok
moje pesme vise nisu moje
sada nekom drugom bolje stoje

vatra i nista

ni suza ni smeha nije bilo
ni tada ni sada
bilo je izmedju vatre
a sada nista
vatra i nista

april

predala sam se
ali nisam odustala
april bez ruza
ruze bez aprila
ni ovo nije moje prolece
hoce-nece
mozda ce doci kad mene ne bude tu
ja bez aprila
i april bez mene
hoce-nece
jos ne krece
odustajem
al' se ne predajem

brojevi

u jednoj prici
o 2-3 zeca
i nekoliko
pataka
gusaka
curki
kokosaka
(5, 6, 7, 8)
i jednog 9-tog pevca
poslednja prica
friska ko sira kriska
evo sad
malopre
pre pisanja
uz kaveno-ocajna
disanja
i mirisanja

ne znam zasto
ali ne volim 4
svega ima
4 nema
ne dam
uvek pazim
sto se mene tice
nema i nece ga biti
uz 1 i 7 koje izbegavam
jasno da ostali prolaze
okrugli
ko krug
u mojoj glavi
kojoj nesto fali

a nije bilo namerno
spontano
tako

opet

boli me glava
apaurin i tama
hocu da letim
a krila slomljena
danas i vicem
pa on na mene
trazim resenje
njihove odluke
postavljam rokove
ona je na njegovoj strani
ok
ko joj brani
samo nek se nesto resi
ne mora niko da me tesi
hocu da budem sama
kao moja mama

kao macka

lepa
cudna
lena
carobna
ljuta
hirovita
gladna
jadna
nasrtljiva
prevrtljiva
prepredena
poverljiva
osetljiva
lukava
mudra
pospana
mazzzna
mrnjau
cista
blista
posebna
jedinstvena
radoznala
sama sebi dovoljna
osamljena
ranjena
lizem svoje rane
dizem se
nova
gotova
fina
famozna
facsinantna
fluoroscentna
genijalna
fenomenalna
frrrrrrrrrr

devet

da se sve zadeveti
fali malo
kao jeste
a nije
snizenje
okruglo
ruglo
tako i ja jutros nudim i prodajem
ono sto niko nece
ni kapi veselja
i trun srece
a krug
i vrti i okrece
zasto nece
kao ovu rimu
da stvori klimu za moj spas
cuje li mi glas
molim se pesmama
trazim malo
na dlan bi stalo
snizenje
okruglo
kao ruglo
a nije
mrva zivota
se u njem krije
imam za kirije
za 2 leta
bez deteta
mozda mi vise i ne treba
hleba
ali odmeravam
staracki
i vise nema plana
za cilj kojem bih krenula
a njega imam
kao poslednji san
i njega nikom ne dam
do poslednjeg daha
zemlje i praha

9.9.2010.

glava

boli me glava
da sam dobro ne bih pisala pesme
gde bi mi bio kraj
ovako znam
tableta za smirenje
mac sa dve ostrice
dok traje traje
samo nek ne boli
kad preboli
pesme su na drugoj adresi
i opet

zasto sebi

zasto sebi
zasto sebe
cinim zlo, kaznjavam
zasto sebi cinim to
zasto sebe unistavam
sad sam bolesna
nervozna, bez sna
sad ne mogu sebi pomoci
trebala sam davno pobeci

curenje

istiskam iz sebe ko iz tube
neku tupu kiselinu
curi polako
eto tako, nije lako
napolju je sunce
zimsko
pita me nesto
ne znam
a i da znam
nije vazno
nista nije vazno
curi polako
neka muzika i glas:
'ja sam zaljubljen'
znacenje tako daleko
kao da me nije voleo neko

teskoba

sinoc sam placala racune
pristigle poslednjih meseci i dana
ne izlazeci iz svoga stana
sve me u njemu naslo
najgore me snaslo
ono sto je iz mene isteklo
poteklo
sto ima moje poreklo
dobilo je lice znanca-neznanca
dva stranca
ovo drugo ne mogu da prebolim
tu nema volim-ne volim
ona ili ja
teskoba

nestajanje

kad nestane svega
papira, ekrana stana
svega sto lici na zivot
kad nista ne ostane
osim ocaja
ne mogu vise
a ne mogu isplivati
dokrajceno
izgubljeno je sve
ne mogu pobeci od sebe

koliko

koliko je ovo duboko
ovo gusenje i oci zamagljene
koliko mogu jos
trpeti ostrinu hladnoce
rasplinjenu tupost u prstima noznim
sporost ruka i ljuljanje u hodu
bez osmeha pred spavanje
sa gorcinom pred budjenje
kolika je sirina ne-stanja i nestajanja
koliko je polje nevolje
koliko cu izdrzati zima
leta su nestala

osam

8
pogodi ko sam
9
gde mi je krevet
10
svest, polusvet, nesvest

u susret

prolece na vidiku
sutra mu idem u susret
uprkos mrazu vani i unutra
odavno furam forme i banalne stvari
to je nova sema bitisanja
u biti se lose sanja
zivi se od moranja
nema nadanja

nikada

Ne znam gde počinje praznina mora.
Al' slutim što je taknuto u tebi ili u meni glas
koji je blizu negde rekao: nikad.
Branko Miljković

ne znam kako sam predosetila
dok su djaci pisali o "srodnim dusama"
kako su se nase duse srele
ali se tela nece naci
nikada te nece videti oci moje
ni ti dotaci moj vitki stas
cak ni glas nisi hteo
ili nisi smeo
a ja se sakrila u reci
iako si mi ti preci
os svih romana sveta
u tebi sam nasla pola deteta
sto citav zivot luta
i tudje knedle guta
nikada
al' nije vazno
sve drugo je bilo lazno

(2.4.2003.)

kako

kako sam zivela ja
koje ce reci opisati mene
i kako
koje ce reci dopreti do tebe
i kako
kako i gde cu pobeci od jada
da imam bar tebe sada
spremam se ali zima je
a dosadilo cekanje
gde ste ptice
selice

(prolog)

snovi

velike reke imaju usca
koja ih pretvaraju u mora
pustinjski vetar pescane
puteve prema oazi
ja imam samo snove o tebi
kojima se polako blizim
raju i vecnoj ljubavi

paznja

necu da ti pisem da je danas pao sneg
i da je sve snezno kao u ilicevim pesmama
kao u njegovoj i tvojoj ulici
da je hladno i tuzno
kao u jesenjinovim dugim zimama
necu
necu jer ti ne volis patetiku
i ne podnosis tudju tugu kao ni svoju
necu da padas
necu da stradas
na greskama se uci
zelim da te mazim
zbog tebe sneg da gazim
ali ti ne volis patetiku
zato cu to da precutim
i pazim na svaku rec koja je suvisna
jer ti to znas

zasto

nekad se pitam
zasto je sve tako kako je
zasto smo nas dvoje ostali na mrtvoj tacki
a onda ti i odustao od mrtne trke
nisi znao koga si imao
zasto nisam nasla prave reci
zasto nisi bio hrabar da me ljubis
odmah bez cekanja
priznajem ja sam na pocetku kocila
trazila sam vreme
ali zar bih te zaustavila da si krenuo
zasto si zaustavio tok pocete ljubavi
pre njenog pocetka
zasto tebe krivim
ipak sam ja bezala
pa prebacivala
krivi smo oboje
zasto smo radili protiv nas
ako je ljubav jaca od svega
zasto nije pobedila ona
ili je to njena pobeda
ali zasto tako da pobedi
i zasto meni takva da pripadne
zasto

cekanje

setis li se nekad
kako bih se naljutila na tvoju rec
pa te opet prizivala i molila za nju
znao si koliko mi reci znace
i da to sto sam rekla zauvek ostaje
ima dana kada mi vise nedostajes
i film se u glavi odmotava
dana kad zivim s tobom bez prestanka
zivot mi je dao takve dane
samotne i hladne
iz njih se uvek pojavis da mi kazes
one poznate reci:
cekaj me i ja cu sigurno doci
samo me cekaj dugo
prolaze dani i godine
i sve vise znace tvoje reci
i traje moje cekanje

(EPILOG)

dovoljno

je li poraz sto te ne vidim
sto te ne cujem
sto ne pripadamo jedno drugom
je li dovoljno sto znam tvoje reci
imam ih sa potpisom
i ti moje
cak iako ih ne cuvas
reci se pamte
kad razmenis prave reci
nema poraza
postoje samo potezi koji se ne broje
sve posle nas je poraz
ali mi ne
je li dovoljno imati ljubavne reci
ni malo ni puno
dovoljno za ljubav

nista

kad si otisao nije ostalo nista
vodeni krug se zatvorio nad mojom glavom
potonula sam za tobom
nemoj me sad traziti
nema me
nemoj me nikad traziti
jer se necemo naci
voda nesto nosi i odnosi
to je vreme na drugi nacin vidjeno
vreme koje smo izgubili
nisi me smeo napustiti
nema vise ni mesta ni vremena za nas

ne znam

ne znam koji je dan
iako znam da je subota
i februar devetnaesti po redu
ipak ne znam sta to treba da znaci
za onog ko ima kosu sedu
gledam kroz prozor
breza bez lisca jeca k'o vrba
ne znam gde su sada klice i ptice
zasto je sve pusto i vlazno
je li tuga istina a sunce lazno

znam

koji je danas dan
ne znam
kad napisem pesmu znacu
dan pisanja
dan za reci
svi su isti
znam

povratak

povratak u sebe
posle tebe i drugih
praznina
oguljena dzigerica
sasuseno srce
vlati trave oko glave
zalim se
kao da je neko drugi
dok se naviknem
dok ne proniknem
u laz svojih lazi
u istinu istine
da me neko ustine
i sve utihne
vracam se
sebi

citat

nije stvar u kom obliku dolazim,
vazno je da dolazim, jel'
(Bebi Dol)

i sad moje pitanje i tebi i sebi: gde dolazimo??
to je nesto cudno, a i nije
udjem nekad ovde, cuj udjem :)
i cekam te, otprilike 1 sat
ako te ima-ima, ako nema-nema
naidjes nekad kao i ja
a u stvari i jedno i drugo smo tu
ili nismo
evo i sad i kad god sam kuci
uzasno je vreme :((
upalim ujutro komp uz caj, vise ne pijem kafu
i sve sto radim pomalo i na kompu pratim
svuda nekuda
toliko toga procitam i vidim
i pisem...
a ovde kao cekam
cudno
neke nove stvari me zaokupe
i dok to traje tamo sam
a ovde bilo pa proslo
kako ti?
koliko si tu ili negde drugo
jos bih pisala kao samoj sebi
ali to radim na nekom drugom mestu
ti si deo ove prosle price
al' te se setim ipak vise od njega
da znas?

najkraca pesma na svetu

reč

najkraca pesma

trazim reč

ponor

noc u noci
to je zivot u crnoj rupi
duple noci rasturaju i sastavljaju
stvari propale i jutra lazne nade
skrivene sile vrte u krug
obrise koji se naslucuju
prostor je prirodno ocrnjen
ali ga niko video nije
enterijer kao ponor
zvezdane prasine
u zvezdani garez

reci ljubavi

ljubavi nevidjena
ljubavi nemilovana
ljubavi neuspavana
ljubavi neljubljena

dva pera pisu ove reci
jedno je tvoje i zna lepa slova
drugo je moje i zna lepe reci

reci vidjene
reci milovane
reci uspavane
reci ljubljene

pobeda

pobeda k'o avet
nad rebusom poraza
od korena do lista zna se sve
tlo je pogodno za dnanaesterac
a rima izumire
krunisani model trazi tudje celo
ali osim rogova niceg nema
cemu sve
suicidne misli slute listove
ko moze da nesto dokaze
odbrana ili napad svejedno
unapred sudjena
nevina je i ova zima
pobedila

propadanje

ostale su jos mrve u ustima
i cesci gutljaji vode
malo duse u nosu
i zrak lampe u oku
zivim
s vana me nista ne dotice
ni voda, ni zrak ni svetlo
samo zemlja vuce
mrva po mrva
gomila

kao bebi

gledam je malopre
kao bebi spava u polusnu
obucena u crvenu trenerku
pokrivena crvenim cebencetom
kosa masna svezana u rep
i slep bi primetio
ispod trepavica oci umorne
ruke nevine i neoprane
do zore gorele na tipkama
sanja budna neki drugi zivot
koji nije ni videla
bebi je videla
bebi je zivela

loga

dobro je to kad se ima gde pobeci
napravila sam u mozgu puno praznina
i jos sam ih produbila i prilagodila
ulogiram se u njih
tako prezivim
nemam vise gde vani
svi su mi vanjski prostori strani
strani ljudi
nemoguce cudi
kao i ja
samo njih nije stislo
ili jeste ko zna
zivim sama
u rupi u ranama
i dobro mi je
mogu se snaci
mogu i izaci
ali necu i ne moram
zivot je blam
nije me sram
sto sam mu okrenula ledja
niti boli sto sam sama
uzivam u jadima
uzivam u stradanjima
jer dok boli znam da sam ziva
bez krivice kriva
nisam cvecka
priznajem posle svega grehove
ali znam i tudje
i pristajem na ovaj vir u kom sam nasla mir
duboko duboko od ljudi
i nemogucih cudi

prenos

pabircenje sitninama
nostalgija prazninama
prenosenje tuge iz kruga u krug
vise nema novine
nimalo dubine
trgovina starinama
patetika intimama
kako da dokucim dno
da ne dotaknem zlo
kasno je za ponos
ostao je prenos

davno

Davno je bilo kad je nestao ti svaki trag
(Indexi)

ja tebi
ti meni
ja tebi
gde si ti

plima

Ti dolazis s njim
Osjecam da dolazis ti
To je znak da doci ce dan
S toplim vjetrom juga
(Indexi)

i onako i ovako
i ovde i onde
i sad i uvek
suze, suze, suze

oseka

Sad nasa pisma sva pretvorena u prah
Raznesena vjetrom lete svud kroz noc
(Indexi)

nocu spavam
ah kad bih mogla i danju
kad bih mogla da prespavam sve
da prespavam sve sto tako boli me

odlazim

nisam odustala kad si otisao
jedino sam tebe volela
poslednja ljubav je najveca
sve sam propustila zbog tebe
a onda i tebe
nisam odustala tad
odustajem sad
jer je zivot ljubav
a smrt pomirenje
ovo je vreme ucinilo
odustajem od sebe
ostavljam i tebe i odlazim
mozda se vidimo gore
odustajem na ovom svetu
da bih verovala u susret posle svega
tamo gde ne postoje granice
gde smo svi vecno mladi
gde je ljubav vecna

do kraja

negde si u ovom trenu
i za mene kao za druge
kakva je razlika
ti ces uvek biti moja ljubav
koju sa sobom nosim kao ostatak
do kraja
dokle si bez mene stigao
pitam se
iako je isto
ti ces uvek biti moja ljubav
mozda i znas mozda i ne
kakva je razlika
sa dzepovima punih reci o tebi
i pre i posle do kraja
da li si isti
pitam se
iako znam da jesi

proveravanje

danas sam sve pesme pustila vani
na provetravanje
nek ih zrak pr-osvetli
nek neke reci zvezdani prah ovekoveci
a neke nek skenira
zracenje je zdravo
ubija kvarno i odstranjuje naceto
ko ostane zivi
ko zivi igra
kao spartanci

brzina

misao je brza od svetlosti
kako dodje tako prodje
neuhvatljiva
svetla se nasvetlimo
vatre navatrimo
zime nahladimo
ali misli se nikad ne namislimo
najbolje nikad nisu izgovorene
dobre retko zapisane
lose su u upotrebi
kad bi mogli misao uloviti
zarobiti, iskoristiti
nista ne bi bilo isto
ovako prosipamo iz supljeg u prazno
iz malog u veliki i obratno
mozak je preveden zedan preko vode
odavno ne znamo nista na svim jezicima
idemo pogresnim putem
sporiji od puza
sav sjaj naseg uma radi za vise sile
da ne zardja

zabluda

u nedostatku inspiracije
u nedostatku ljubavnog nadahnuca
zadajem sebi naslove
i pisem nevoljno zadacu
zato mi ne ide
ne priznajem nicije dikatate
osim diktate srca
zato je ovo jalov posao
nijedna pesma ne vredi ni pisljiva boba
mozda vredi ono stanje sto to izaziva
i tako muka muku muci dok ne nauci

muka

sve moje pesme su o recima
reci o recima
to je muka stvaranja
to je nemastina
to je nesigurnost
to je nemilost
to je izdaja muza
a ja se ne dam
jer i ja sam rec
i moram se roditi
poroditi
bol traje
sto boli duze
reci se oduze

rok

odlezane reci
merim i cenim
polako dolaze na red
pustam ih u arenu
ne u klanicu
necu da izgubim nista
ko sam da sudim
rodjene-porodjene
samo su sazrele
sacekale svoju kompoziciju
da idu dalje

na dnu

sad cu da zaronim duboko
ne znam odakle mi taj osecaj
da cu duboko dole
naci neke reci koje lepo bole
imam u glavi razbacane seme
puno vizija i iluzija
carstvo reci
samo da nadjem kljuc
kojim cu vladati
ili njima dati slobodu
ko zna
moram se opustiti
sve njima prepustiti
sigurno je u tome trik
zmijski svlak je najbolji znak
da se treba igrati i paziti
na belo ili ljuto ili nikako
to radi svako
ludim
priznajem da ne odustajem
dim iznad mene
zato opet zaranjam
glavom do dna

patetika

sve o tebi lici na patetiku
a cista je emocija
ako je ljubav patetika
onda se predajem
patetici se dajem
malo ili nimalo racija
secanje stari, masta se gubi
tvrdi su zubi
danas
patetika, zubna protetika
ima dana kad iste reci bolje zvuce
uz neku drugu muziku zivota
zato ih ostavljam kao zimnicu
u tegle jednog bloga
januarskog smoga
veliki su minusi
unisteni virusi
pesma ce da prezivi

vrata

tesnac kroz koji se ulazi
gde se mudrost i radost nalazi
tamo su ziveli sestra i brat
onda je dosao prokleti rat
bez zvezda, bez mleka i secera
svak je presao tudji prag
njegov je pojeo korov
griza savesti i besvesti
radost bez radosti
mudrost bez mudrosti
zvezde opet na nebu
razmisljaju da li da nam pokucaju

2 trena

cujem nekad neke reci
koje je neko drugi poredao
i zadivim se
onda probam tako i to je to
tren inspiracije
samo sto takve reci nikad ne zapisem
zato nikad takve pesme i ne napisem
one su kao balon sapunice
u trenu nastaju
u trenu nestaju

priznanje

ne navijam vise ni za sta
ni za koga
ne planiram ni nas prizor
povukla sam vojsku snova
mape maste
tetovirane obline crvene
sopstveno me telo izdaje
necu suze vani
liju kise unutra
o prirodo zasto si ostavila srce
kad koza namreskana puca
gledam svoj uzas kao tudji
snovi vampirski
koza, oziljci
i poraz

unutra

ko
tako
smrt
glupo
zaboravlja
dela i imena
imena i dela
od prvog praska do smaka
grcenje nutrine
frula i but
but i frula
od kosti
razvlacenje
tlacenje
kacenje
zracenje
kosti

vani

dan ni za sta
sedi ustani
gore dole
kazaljke ne micu
uzmem knjigu
ni tudje reci me nece
svojih nemam
okrenem je odzada
sadrzaj koji mi nista ne govori
okrenem je naopako
opet ne razumem
bolje da legnem
desno levo
otvori zatvori
isto

bez

zdrava hrana bez izlaska iz stana
zlice, klice, trice
celi dan sam forsirala vodu
kao bevandu bez vina
otrovi beli odleteli
tikva tikva tikvica
omiljena igrica
bez soli da ne boli
zemljani sud
best food

opet

opet sam o tebi pisala
opet sam te recima prizivala
opet sam suze izazivala
opet sam sebe povredjivala

ja i ti

ja pa ja
mislio si da sam bas ta
ti pa ti
mislila sam da cu bas tebe pripitomiti
na prstima blizu
a onda sve dalje
kroz svetlosni sapat krzna
vecno mladoh hrta
kroz tvoje savrseno zeleno oko
videh
o kako je bilo videti
osvetljenu sobu
boje neba i kajsije
kroz moje savrseno uho
cuh
o kako je bilo cuti
obicnu naredbu
voli - ne voli
kojom pocinje sve

sazeto

crtam slovima
pisem zvukom
okom zaustavljam pokrete
slusam taktove scenarija
od kojih se nije snimio nijedan film
gledam naslove poglavlja romana
koje nikada necu zavrsiti
bilo bi mi zao kad bi sve propalo
sreca pa sve moze biti poezija

nase vreme

ono je bilo uvek protiv nas
ali nisam htela o tome
htela sam o vremenu onako
ali one suze sto cekaju k'o zapete puske
sto ih teram unutra gde si i ti
tako tamo vrecene
nikad iskapane
nepresusne
one su vreme ljubavi
bezvremene
ali nisam htela o tome

tvoje mesto

grad u kome zivis znam iz ljubavi
tvoju ulicu iz ceznje
kucu iz uzbudjenja
sve ima svoj geografski polozaj
ja ga gledam iz svemira kao zvezdu 
vidim palate i administraciju
i umetnicka dela u tvoju slavu i cast
po svemi je slican drugim gradovima
osim sto ima tebe
i to ga izjednacava sa mojom ceznjom
i snovima u kojima takodje zivis
lokacija je cvor linija srece i sudbine
do koga ne-ce dospeti besputni zivot
mojih koraka i moga dlana

trece pisanje

dok se krije u belini satena
nje nema
skinula krzno milovanja
dobre vibracije sanja
res kifle iz pekarske
mesni naresci ulica treca
divlja macka i sreca
milovana-nemilovana
vise se ne koti
rastu samo nokti

drugo brisanje

hej nemoj mi pricati na uvo
zapisujem sve
ljubav nije za nas
hej nemoj mi trositi telefon za to
to sam obecala ali nisam se setila
plesi uz moju pricu kazes
mogu sat-dva, ali 3 ne
dosta je
slusam kako dises
svice zora kraj mora
ne ljuti se
sve sto zapisem ovde ostaje
bez garancije
ali dosta je
malo supe od brokule dobra je
momenat za disanje
ne brini za brisanje
hej, vices iz kuhinje
dosta je

prvo citanje

jutarnji slucaj
covek i zena
umocena tela
smuvane muve
drazi kave i mleka
ceznja meda i secera
usne u groznici
zelja u panici

kupljeno

krecem prema polici
drugi red odozdo
desno iza nesesera
crno-bela knjiga
sa rozim cvetom u naslovu
procitani jezik
telo telu
kupljeno

to je sve

programi i pravci
ciljevi i zadaci
redukcija koncepcije
prohibicija emocije
apstinencija interpukcije
osisana latinica kao stil
dosadne rime dril
ne volim namestene stvari
poza sve pokvari
zato postoji proza
ja
zelim samo da pevam
da se otkacim
i to je sve

mera

sve mi pesme slice
i meni i sebi
iste su duzine i sirine
i dubine i visine
istog oblika i lika
valjda je to mera moga krika
toliko zinem
toliko griznem i pinem
toliko zraka uzmem
i izdahnem
pesma k'o zalogaj uzine
od sira i krekera
to im je mera

jazbina

dalje i dublje
tonem sa osmehom koji me plasi
posle terase i balkona
u separe
sama
posle bunkera tunel
posle tunela jazbina
crna rupa iskopana
u kojoj cu sakriti zelene oci
da bi bez stida rekla sebi
sve
sto me boli
sto nemam kome reci
reci pune srama, greha i cemera
i znam, sta ce se desiti
reci ce se tome veseliti

to je ta

najzad sam je nasla
rec koju sam celi zivot trazila
zbog nje sam nekad nekog mazila
nekad pazila da travu ne bih zgazila
niko je do sad nije razdevicio
niko ni trazio, ni nasao
ostala cela, skoro uvela
stvorena za mene
svak svoju nadje pre neg uvene
sigurno bi joj dostojevski nasao mesto
neruda bi je stavljao cesto
ne necu je reci
kricu je vesto

kao separe

kad me neko trazi
i kao da me nema
onda sam sigurno ovde
u polu-otvorenom ili polu-zatvorenom separeu
ispovedam se kao sama sebi
ako neko kao naidje nek me kao zaobidje
ovo je separe polu-zatvorenog tipa
ako me neko kao nadje nek se snadje
kao da me nema

bez iluzije

rodjena sam slucajno i niko me nije hteo
zrtva nehata ili predrasuda svejedno
opet uklopljena u isti sistem kriknula sam

sve su mi cinili iz vlastitog zadovoljstva
mislila sam i radila drugacije od njih
ali mi je dete vratilo milo za drago

mrzeli su me profesori i direktori
pa sam ja volela sve ljude ovoga sveta
danas nemam gde ni od cega da zivim

svoj talenat nikad nisam iskoristila
zapravo losiji i slabiji nisu mi dali sansu
zato danas tumacim druge bez iluzije

centrirana rima

bilo je jutro i dan je svitao, ti si me tada nesto pitao
oblaci kisni i dan koji rezi, kao da ti rece: na vreme bezi
ja sam se tek osvestila na pola puta, osetljiva i najcesce ljuta
kad shvatih da te zaista ljubim, znala sam kasno je vec te gubim

namestena rima

lako je ici ulicom kad znas pravce, znakove i signale
signale ucesnika trke koji ne-znaju gde se gase i pale
pale su zastave i otkrile prljave tragove sandale
sandale koje nista van mode nikome nisu dale
dale ili ne ostaju kao zazidani sram male
male i nistavne skupine jedne kale
kale gde smo igrali na penale
penale ili sve pokrale
pokrale ili srale
srale

pomerena rima

jedno je biti sam u vremenu i mestu
a drugo biti sam uz druge kao znak
tuge i gusenja u vlastitom testu
ono prvo cesto je trenutno stanje koje je isto sto i drugo
a ovo drugo je vid najteze samoce
i iz jednog i iz drugog bi trebalo izaci kad ti se hoce
ali nekad ti osama dodje kao cist zrak
a najcesce ne mozes nista menjati po svome vec dugo

recnik

gladna nevesta krenu rukom na sendvice
mrave poce iskorenjivati i sir razmazivati
zagorela istoverka mahnu kornjaci i kreji
te odluci premestiti oroz od debelokozca

(zagorela istoverka mahnu debelokoscu
da premesti kornjacu od oroza i kreje)

predvece

nicega nema
dosada raste kao kiselo testo
hajde da sama sebe zabavim
da se onako kesim da zabalavim
da pisem dugacke naporne stihove
izvlacim iz rafova mozga stimunge i trikove
da kroz maglu i dim palim i gasim letnje kresnice
i planine pogledom primicem i odmicem kroz prozore
izabrala sam od svega na svetu da budem sama
i sta ti je sad i cemu besmislene pesmice
sadi na terasi u pesku bobice
pusti slobodno suzice
a moze i brze i bolje
suncobran i sto
i 2 stolice

vece

ne nalazim reci
ni jutrom
odustacu
sve vise mislim slikama
koje ne mogu pretvoriti u reci
cak ni dajalog mi ne ide
valjda sto se ne svadjam ni ne mirim
vece je pustinja bez prasine
izlistavam sve programe tva
i internet stranice
nista novo
samo slike
zudim za starim dobrim stvarima
nema ni nacina da ih vidim ni cujem
necu da placem ni za kim ni za cim
samo se pitam cemu ovakvi dani
kad smrkne cim svane

rucak 3

3 sata
sitost
tesko disanje
zedj
casa vode
varenje
umor
zedj
casa vode
opustanje
narandza
zedj
casa vode

rucak 2

2 sata
miris przene ribe
zeleno-zuti kolorit spinata
cedjenje limuna
kiselo i slano
zalogaj
res korica ribica
par ribljih koscica
ciscenje
malo pavlake kao umak
sa belim lukom
lizanje
2 dvopeka
zvakanje
iscedjena kora limuna
2 tanjira

rucak 1

1 sat
zurim jer drugce ne mogu
dok je budim muzikom i citanjem bloga
pricam sta treba da kupi
prespavala je dorucak i uzinu
a ja se bacam na sporet i serpu
zurim jer tako treba
spinat, ulje, zacin
pavlaka, jaje, beli luk
sklanjam
tava i maslinovo ulje
4 parceta ribe
przenje
2 kriske limuna
tanjiri
gotova pesma
prijatno

tudje stvari

soba bez cveca i sveca
sedim i dosadjujem se kao leopard
boce ispod noga zaboravljene
prasuma mekih jastucica
bordo soljice za kafu sa vanilijom
i prazne vazne bez vode i narcisa
zdelice pune sitnica i prasine
kutije prazne i pune
kao pijanica trazim izgubljenu stvar
otkrovenje besmisla i nereda
na stolu isto toliko skupova bez cilja
jabuke skoro uvele sede u zdeli
jos se pitam gde je ono moje
svoje trazim tudje da vratim
zelena prugasta pepeljara iznad tkanja
uvek sam volela da kradem tudje reci
onako bez namere same se ulove
otkud mi ove crvene figurice
parfemi i tri zemljine kuglice
sto vonjaju na barut i druga mesta
prljava od znoja postelje
i mirisa ljubavne nostalgije
nozni prsti i jezik u dodiru jutra

odricanje

cega sam se sve odrekla
da bih ovo rekla
da ne nabrajam
lenja sam
lakse je reci sta je ostalo
par zareza i poneka crtica
kada se i njih odreknem
sta ce ostati
stihovi sakati

cena

kolika je cena jedne reci
jedne pesme u pokusaju
htela bih da znam
da li sam dobila ili izgubila
sto sam sve drugo odlozila
da bi napisala reci
koje bih dala u bescenje

to je kraj

kad ne znas kako da nesto zavrsis
to je kraj
to mi je rekao jedan prijatelj
mnogo toga sam naucila od ljudi
knjige nisu dovoljne
citati su kao dzigerica koja se vadi i przi
za jedno jelo
izvadjena iz konteksta svoga mesa
ona je samo predjelo alavih i pohlepnih
iznutrica - uzrecica
ne volim brate, citate
svako odvajanje je ubijanje
kad sam stvaras spajas
na repu dogadjaja se stane
ne pravi se corba od cveta
vec od korova
ako si iskopao jamu dovoljno duboku
a nisi u nju pao
vec si isplivao
mozda si uspeo
iako mislim da si morao biti na dnu
pa tek onda izaci
sto se tice kraja on je na pocetku

dani

ima boljih dana
treba da svanu
nikada ne znas sta je svanulo
sta ce te zadesiti
sta ce se s vana ili iz tebe dogoditi

tisina

napokon blagotvorna tisina
i nista u njoj
poslednji gutljaj caja
tuzan pogled u ove reci
zuji kompjuter
u stomaku mucnina od tuge
susret sa sobom
ocaj i muk

kao vino

kad me krenu reci
nekad je dobro
a nekad ne
kao vino koje se toci
ni boja, ni ukus nikad nisu isti
malo gorcine i kiseline
i prokisne
ja reci vabim, mamim
one se neckaju, ne daju
trebaju mi, a nema ih
gde su sad
a nekad ih ne mogu savladati
pohvatati i poredati
retko smo u skladu
retko napisem nesto dobro
uglavnom su to natezanja
povuci-potegni
prosuti kao lose vino
ne cekati da prokisne
ili ostaviti za sirce
mozda zatreba

3 ljubavne

tri pesme o tebi i ja placem
placem bez suza
bez patetke koju mrzis
stvorena sam od snova i zanosa
koji ne broje godine ni zakone
jednom sam ti rekla ljubavi
i tako je i sad
ti koji si trazio ljubav
a nisi u nju verovao
sad zivis u laznoj idili
oboje smo nesrecni i srecni na svoj nacin
negde zacrtan susret sve je dalji
iako cesto pakujem kofere
da umrem blize tebi
kada bi znao
kada bi verovao
ne bi mi sudio
samo bi znao
iako ne znam
zelim li da znas

nikada

nikada ljubavi moja
nisam pomislila na tebe
a da nisam zasuzila
ja koja nikada ne placem
ne placem ni sada
ali steze me u grlu
skupljam usta
a oci su vlazne
ne placem ljubavi moja
to je sreca sto postojis
to je ono sto imam u dusi
i to ne prolazi
nikada ljubavi moja

mojoj ljubavi

onome sto negde zivi bez mene
bez moga dodira
bez moje reci
sto misli da je srecan
i ne seca se mene i nase ljubavi
da ga podsetim ovako
da ljubav postoji i kad nekog nema
da je ljubav u recima i secanjima
u obecanjima i cekanjima
pa cak i kad prestanes da cekas
kad odustanes
nisi odustao od ljubavi
odustao si od sebe

pred odlazak

cekanje
napetost
skripa vrata
kasalj
iscekivanje
tisina
voda iz vodokotlica
opet vrata
ulazak u kuhinju
zveckanje i suskanje
opet vrata
opet ulazak
prica za sebe
prosipanje iz supljeg u prazno
hodnik
gasenje svetla
obuvanje i mumljanje
napetost
cekanje
opet svetlo
otvaranje vrata
izlaz
zatvaranje vrata
zakljucavanje
provera
koraci

solja caja

solja caja
sada mi treba
vreme za reci
smetnje iz druge sobe
blizak susret u kuhinji
skrojiti pesmu od toga
samo pokusaj
smece, poderana kesa
kesica zelenog caja u smecu
kesa u kesi
zaspalo dete u uglu
cutanje

trazim

trazim
mesto i vreme
razloge i uzroke
tisinu i zvuke
radost i zalost
izgubljenu ljubav
zamenu za njega
izgubljene stvari
tragove iz malog mozga
jos nevidjena cuda luda
trazim dozvolu za otkaze i odlaske
odugovlacenje i odustajanje na vreme
trazim ciste stvari
cistu dusu i cisto stanje
hranu bez belih otrova
salicu caja i tren mira
uz muziku koja dira
i tu je kraj mojoj pameti
ona se lako i brzo pomuti
a rima vreba
nikad nisam znala i ne znam ni sad
iz kojeg je sveta i zasto mi smeta
da napisem bar jednu pesmu bez nje
ali ne moze
ona je onaj balast proslosti koji me gusi
bez kojeg ne bih prohodala
bez kojeg bih jos puzala
a kad sam ustala odmah sam znala
da mi je ona za petama
i da ce da me zulja ako me stigne
i tako bezim
trazim mesto bez balasta
mrva, zuljeva, laktova, mrakova
i ponovo se primam na iste stvari
pa opet bezim dugih krakova
i ne znam opet to sto trazim
a trazim
svet bez zamki, lazi i mrznje
kad prvo pregledam sebe
ciscenje je neophodno
ne mogu traziti ono sto ne mogu dati
trazim iako znam za jadac

novi post

novi post mi je gost
u pesmi
na blogu
na internetu
na zemlji
koja je zvezda

naslov je promenjen

pravilo broj 1
'nikad ne ispravljati ono sto je vec zapisano'
to je druga pesma
drugih pravila nema
pravila postoje da se krse
pa i ovo prvo i jedino
moze da se desi
kad se pobesni
kao sto sam sada ja
ostala bez naslova

bez ljubavi

kako je bez ljubavi
ne znam
evo pitam se
nema pesama
onih sto se same pisu
samo zapisujem
i ne ocekujem je vise
prazno srce i zabranjena secanja
ako nisam sto sam htela
necu sto nisam htela
zato sam sama i bez ljubavi
da bih sacuvala secanje koje je zabranjeno
na ljubav koja je bila i prestala
ali to osecanje moguce ljubavi
je vece od nekih nemogucih
samo sto one misle da su moguce
sav svet je na pogresnim predodzbama
po jednoj ja zivim bez ljubavi
po drugoj zivim u ljubavi
ovo je pesma pisana u haosu
drugih glasova, prica iz drugog sveta
a to mi smeta
i zato ova pesma i nije pesma
nego pokusaj da je napisem

pesnicka norma

jednom sam napisala 50 pesama u danu
u pola dana
u par sati
posle sam izasla u vreli dan do podne
i otisla na bascarsiju
da gledam golubove i citam ratne grafite

prekid misli

kraj misli i gotova pesma
ali gde jedna zavrsava
pocinje druga
upravo se oglasio na vratima
sustanar sa kojim imam dete
smetamo jedno drugom
svojim nepostojecim postojanjem
svojim neprisutnim prisustvom
sad i prica
i tu je kraj svakoj pameti
kraj krajeva
smetnje

bez naslova

i naslov i bez naslova
ista su slova
samo tikva bez korova moze da odluta
ili ne vidi ostalu vegetaciju koja cini naciju
ja sam uvek bila ja
sa punim ja pa ja imenom i prezimenom
i kao takva jos mala puno sam cutala i razmisljala
izgledala sam tupo, ne glupo
i iznenadjenja sa skolom su pocela
nisam ni tad progovorila
jos vise sam se zavukla u knjige
niko me vise nije video
a nisu me ni trazili
a ni ja njih
i sad uzivam u samoci
kad je ima u pravoj dozi

misao

poslednji gutljaji caja
reske reci u vazduhu
prekinut dijalog
zbog monologa koji su se sudarili
svak sebi
svak svoju solju
svak svoju misao
sesti i plesti
i ovo sto cu reci je neponovljivo
jer je tren vec prosao
reci su se poredale
bez pitanja
one se igraju nista ne pitaju
ja im samo pomazem jednim prstom
na tastaturi
a reci idu iz suludo ocajnog mozga
koji i ne zna nista da sroci
njega sve koci
ostale su mu samo zeleno-plave oci
i tuga sto k'o cesma toci
no no no
nije tako i nemoj da rima pokvari sve
romantizam je nestvaran
realizam nije patetican
ili obratno
moderna je sloboda za sve
ko zna nek je uzme
ja pisem da mi prodje vreme
bez interpukcije i velikih slova
do forme ne drzim
sadrzaja nemam
al' umem da pevam

rec za rec

pomesaj sivu i rozu
i pocni...