glava

boli me glava
da sam dobro ne bih pisala pesme
gde bi mi bio kraj
ovako znam
tableta za smirenje
mac sa dve ostrice
dok traje traje
samo nek ne boli
kad preboli
pesme su na drugoj adresi
i opet

zasto sebi

zasto sebi
zasto sebe
cinim zlo, kaznjavam
zasto sebi cinim to
zasto sebe unistavam
sad sam bolesna
nervozna, bez sna
sad ne mogu sebi pomoci
trebala sam davno pobeci

curenje

istiskam iz sebe ko iz tube
neku tupu kiselinu
curi polako
eto tako, nije lako
napolju je sunce
zimsko
pita me nesto
ne znam
a i da znam
nije vazno
nista nije vazno
curi polako
neka muzika i glas:
'ja sam zaljubljen'
znacenje tako daleko
kao da me nije voleo neko

teskoba

sinoc sam placala racune
pristigle poslednjih meseci i dana
ne izlazeci iz svoga stana
sve me u njemu naslo
najgore me snaslo
ono sto je iz mene isteklo
poteklo
sto ima moje poreklo
dobilo je lice znanca-neznanca
dva stranca
ovo drugo ne mogu da prebolim
tu nema volim-ne volim
ona ili ja
teskoba

nestajanje

kad nestane svega
papira, ekrana stana
svega sto lici na zivot
kad nista ne ostane
osim ocaja
ne mogu vise
a ne mogu isplivati
dokrajceno
izgubljeno je sve
ne mogu pobeci od sebe

koliko

koliko je ovo duboko
ovo gusenje i oci zamagljene
koliko mogu jos
trpeti ostrinu hladnoce
rasplinjenu tupost u prstima noznim
sporost ruka i ljuljanje u hodu
bez osmeha pred spavanje
sa gorcinom pred budjenje
kolika je sirina ne-stanja i nestajanja
koliko je polje nevolje
koliko cu izdrzati zima
leta su nestala

osam

8
pogodi ko sam
9
gde mi je krevet
10
svest, polusvet, nesvest

u susret

prolece na vidiku
sutra mu idem u susret
uprkos mrazu vani i unutra
odavno furam forme i banalne stvari
to je nova sema bitisanja
u biti se lose sanja
zivi se od moranja
nema nadanja

nikada

Ne znam gde počinje praznina mora.
Al' slutim što je taknuto u tebi ili u meni glas
koji je blizu negde rekao: nikad.
Branko Miljković

ne znam kako sam predosetila
dok su djaci pisali o "srodnim dusama"
kako su se nase duse srele
ali se tela nece naci
nikada te nece videti oci moje
ni ti dotaci moj vitki stas
cak ni glas nisi hteo
ili nisi smeo
a ja se sakrila u reci
iako si mi ti preci
os svih romana sveta
u tebi sam nasla pola deteta
sto citav zivot luta
i tudje knedle guta
nikada
al' nije vazno
sve drugo je bilo lazno

(2.4.2003.)

kako

kako sam zivela ja
koje ce reci opisati mene
i kako
koje ce reci dopreti do tebe
i kako
kako i gde cu pobeci od jada
da imam bar tebe sada
spremam se ali zima je
a dosadilo cekanje
gde ste ptice
selice

(prolog)

snovi

velike reke imaju usca
koja ih pretvaraju u mora
pustinjski vetar pescane
puteve prema oazi
ja imam samo snove o tebi
kojima se polako blizim
raju i vecnoj ljubavi

paznja

necu da ti pisem da je danas pao sneg
i da je sve snezno kao u ilicevim pesmama
kao u njegovoj i tvojoj ulici
da je hladno i tuzno
kao u jesenjinovim dugim zimama
necu
necu jer ti ne volis patetiku
i ne podnosis tudju tugu kao ni svoju
necu da padas
necu da stradas
na greskama se uci
zelim da te mazim
zbog tebe sneg da gazim
ali ti ne volis patetiku
zato cu to da precutim
i pazim na svaku rec koja je suvisna
jer ti to znas

zasto

nekad se pitam
zasto je sve tako kako je
zasto smo nas dvoje ostali na mrtvoj tacki
a onda ti i odustao od mrtne trke
nisi znao koga si imao
zasto nisam nasla prave reci
zasto nisi bio hrabar da me ljubis
odmah bez cekanja
priznajem ja sam na pocetku kocila
trazila sam vreme
ali zar bih te zaustavila da si krenuo
zasto si zaustavio tok pocete ljubavi
pre njenog pocetka
zasto tebe krivim
ipak sam ja bezala
pa prebacivala
krivi smo oboje
zasto smo radili protiv nas
ako je ljubav jaca od svega
zasto nije pobedila ona
ili je to njena pobeda
ali zasto tako da pobedi
i zasto meni takva da pripadne
zasto

cekanje

setis li se nekad
kako bih se naljutila na tvoju rec
pa te opet prizivala i molila za nju
znao si koliko mi reci znace
i da to sto sam rekla zauvek ostaje
ima dana kada mi vise nedostajes
i film se u glavi odmotava
dana kad zivim s tobom bez prestanka
zivot mi je dao takve dane
samotne i hladne
iz njih se uvek pojavis da mi kazes
one poznate reci:
cekaj me i ja cu sigurno doci
samo me cekaj dugo
prolaze dani i godine
i sve vise znace tvoje reci
i traje moje cekanje

(EPILOG)

dovoljno

je li poraz sto te ne vidim
sto te ne cujem
sto ne pripadamo jedno drugom
je li dovoljno sto znam tvoje reci
imam ih sa potpisom
i ti moje
cak iako ih ne cuvas
reci se pamte
kad razmenis prave reci
nema poraza
postoje samo potezi koji se ne broje
sve posle nas je poraz
ali mi ne
je li dovoljno imati ljubavne reci
ni malo ni puno
dovoljno za ljubav

nista

kad si otisao nije ostalo nista
vodeni krug se zatvorio nad mojom glavom
potonula sam za tobom
nemoj me sad traziti
nema me
nemoj me nikad traziti
jer se necemo naci
voda nesto nosi i odnosi
to je vreme na drugi nacin vidjeno
vreme koje smo izgubili
nisi me smeo napustiti
nema vise ni mesta ni vremena za nas

ne znam

ne znam koji je dan
iako znam da je subota
i februar devetnaesti po redu
ipak ne znam sta to treba da znaci
za onog ko ima kosu sedu
gledam kroz prozor
breza bez lisca jeca k'o vrba
ne znam gde su sada klice i ptice
zasto je sve pusto i vlazno
je li tuga istina a sunce lazno

znam

koji je danas dan
ne znam
kad napisem pesmu znacu
dan pisanja
dan za reci
svi su isti
znam

povratak

povratak u sebe
posle tebe i drugih
praznina
oguljena dzigerica
sasuseno srce
vlati trave oko glave
zalim se
kao da je neko drugi
dok se naviknem
dok ne proniknem
u laz svojih lazi
u istinu istine
da me neko ustine
i sve utihne
vracam se
sebi

citat

nije stvar u kom obliku dolazim,
vazno je da dolazim, jel'
(Bebi Dol)

i sad moje pitanje i tebi i sebi: gde dolazimo??
to je nesto cudno, a i nije
udjem nekad ovde, cuj udjem :)
i cekam te, otprilike 1 sat
ako te ima-ima, ako nema-nema
naidjes nekad kao i ja
a u stvari i jedno i drugo smo tu
ili nismo
evo i sad i kad god sam kuci
uzasno je vreme :((
upalim ujutro komp uz caj, vise ne pijem kafu
i sve sto radim pomalo i na kompu pratim
svuda nekuda
toliko toga procitam i vidim
i pisem...
a ovde kao cekam
cudno
neke nove stvari me zaokupe
i dok to traje tamo sam
a ovde bilo pa proslo
kako ti?
koliko si tu ili negde drugo
jos bih pisala kao samoj sebi
ali to radim na nekom drugom mestu
ti si deo ove prosle price
al' te se setim ipak vise od njega
da znas?

najkraca pesma na svetu

reč

najkraca pesma

trazim reč

ponor

noc u noci
to je zivot u crnoj rupi
duple noci rasturaju i sastavljaju
stvari propale i jutra lazne nade
skrivene sile vrte u krug
obrise koji se naslucuju
prostor je prirodno ocrnjen
ali ga niko video nije
enterijer kao ponor
zvezdane prasine
u zvezdani garez

reci ljubavi

ljubavi nevidjena
ljubavi nemilovana
ljubavi neuspavana
ljubavi neljubljena

dva pera pisu ove reci
jedno je tvoje i zna lepa slova
drugo je moje i zna lepe reci

reci vidjene
reci milovane
reci uspavane
reci ljubljene

pobeda

pobeda k'o avet
nad rebusom poraza
od korena do lista zna se sve
tlo je pogodno za dnanaesterac
a rima izumire
krunisani model trazi tudje celo
ali osim rogova niceg nema
cemu sve
suicidne misli slute listove
ko moze da nesto dokaze
odbrana ili napad svejedno
unapred sudjena
nevina je i ova zima
pobedila

propadanje

ostale su jos mrve u ustima
i cesci gutljaji vode
malo duse u nosu
i zrak lampe u oku
zivim
s vana me nista ne dotice
ni voda, ni zrak ni svetlo
samo zemlja vuce
mrva po mrva
gomila

kao bebi

gledam je malopre
kao bebi spava u polusnu
obucena u crvenu trenerku
pokrivena crvenim cebencetom
kosa masna svezana u rep
i slep bi primetio
ispod trepavica oci umorne
ruke nevine i neoprane
do zore gorele na tipkama
sanja budna neki drugi zivot
koji nije ni videla
bebi je videla
bebi je zivela

loga

dobro je to kad se ima gde pobeci
napravila sam u mozgu puno praznina
i jos sam ih produbila i prilagodila
ulogiram se u njih
tako prezivim
nemam vise gde vani
svi su mi vanjski prostori strani
strani ljudi
nemoguce cudi
kao i ja
samo njih nije stislo
ili jeste ko zna
zivim sama
u rupi u ranama
i dobro mi je
mogu se snaci
mogu i izaci
ali necu i ne moram
zivot je blam
nije me sram
sto sam mu okrenula ledja
niti boli sto sam sama
uzivam u jadima
uzivam u stradanjima
jer dok boli znam da sam ziva
bez krivice kriva
nisam cvecka
priznajem posle svega grehove
ali znam i tudje
i pristajem na ovaj vir u kom sam nasla mir
duboko duboko od ljudi
i nemogucih cudi

prenos

pabircenje sitninama
nostalgija prazninama
prenosenje tuge iz kruga u krug
vise nema novine
nimalo dubine
trgovina starinama
patetika intimama
kako da dokucim dno
da ne dotaknem zlo
kasno je za ponos
ostao je prenos

davno

Davno je bilo kad je nestao ti svaki trag
(Indexi)

ja tebi
ti meni
ja tebi
gde si ti

plima

Ti dolazis s njim
Osjecam da dolazis ti
To je znak da doci ce dan
S toplim vjetrom juga
(Indexi)

i onako i ovako
i ovde i onde
i sad i uvek
suze, suze, suze

oseka

Sad nasa pisma sva pretvorena u prah
Raznesena vjetrom lete svud kroz noc
(Indexi)

nocu spavam
ah kad bih mogla i danju
kad bih mogla da prespavam sve
da prespavam sve sto tako boli me