neznanje

dok sam te imala
nisam znala da te imam
kad sam te izgubila
opet nisam znala da sam te imala
nikad ne znamo da li nešto imamo
ili sanjamo

secanje

familijarni susret
popis stanovništva
oni koji su na belom hlebu
jos živi
oni na crnom na crnom putu
ostali se zrna plaše
iz navike
i teže suncu na granama
uprkos lišću koje opada

nisi sam

Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
(Tin Ujević)

tesila sam i sebe i druge
tuđim i svojim iskustvom
tesila ali ne i utesila
proslo je vreme utehe
sad je vreme haosa
ni tin se ne bi snasao u ovoj krcmi
ni sanjao o braci u svemiru
ali ne bi mislio o tome
opet bi teklo vino i reci
a hoce li da ubije ili izleci
nije na njemu ni meni

oktobar

onako s rane jeseni
tuga se skupi u meni
i padne kao talog na dno solje
prica poznata
ispricana i jasna
ipak udara kao da je prvi put
pomalo topline dopre do mene
ispijam je sa talogom polako
gorko i slatko
i dok zuji u glavi
blazen osmeh ne silazi sa usana
sta li to jos gori u meni
oktobar ili ja
ili poslednja nada zamire
po ko zna koji put

niko

niko mene ne moze razumeti
iako nas ima dosta koje niko ne razume
svako na svoj način
nosi svoj krst
blago voljenim i nevoljenim
blago srećnim i nesrećnim
blago onima koji misle da su srećni ili nesrećni
svako na svoj način
nosi svoj krst
blago tužnim i radosnim
blago onima koji vide sve
i onima koji ne vide ništa osim sebe
svako na svoj način
nosi svoj krst