neznanje

dok sam te imala
nisam znala da te imam
kad sam te izgubila
opet nisam znala da sam te imala
nikad ne znamo da li nešto imamo
ili sanjamo

secanje

familijarni susret
popis stanovništva
oni koji su na belom hlebu
jos živi
oni na crnom na crnom putu
ostali se zrna plaše
iz navike
i teže suncu na granama
uprkos lišću koje opada

nisi sam

Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
(Tin Ujević)

tesila sam i sebe i druge
tuđim i svojim iskustvom
tesila ali ne i utesila
proslo je vreme utehe
sad je vreme haosa
ni tin se ne bi snasao u ovoj krcmi
ni sanjao o braci u svemiru
ali ne bi mislio o tome
opet bi teklo vino i reci
a hoce li da ubije ili izleci
nije na njemu ni meni

oktobar

onako s rane jeseni
tuga se skupi u meni
i padne kao talog na dno solje
prica poznata
ispricana i jasna
ipak udara kao da je prvi put
pomalo topline dopre do mene
ispijam je sa talogom polako
gorko i slatko
i dok zuji u glavi
blazen osmeh ne silazi sa usana
sta li to jos gori u meni
oktobar ili ja
ili poslednja nada zamire
po ko zna koji put

niko

niko mene ne moze razumeti
iako nas ima dosta koje niko ne razume
svako na svoj način
nosi svoj krst
blago voljenim i nevoljenim
blago srećnim i nesrećnim
blago onima koji misle da su srećni ili nesrećni
svako na svoj način
nosi svoj krst
blago tužnim i radosnim
blago onima koji vide sve
i onima koji ne vide ništa osim sebe
svako na svoj način
nosi svoj krst

odavno

nemam ti vise sta reci
to sto zelim da ti kazem
vec je u tebi
odavno

oslobađanje

oslobađanje
i proces i stanje
nije i nece biti zavrseno
ali je spoznato
glava boli
ali lakse se zivi
kad naucis da drugi nisu krivi
niko nije kriv sto je živ
zato treba druge osloboditi sebe
da bi imao svoju uslovnu slobodu
gde, kada i kako piti vodu
e sad kakva je voda
to te ne pita sloboda

jutro

ispred mene casa, solja i tanjir sa viljuskom
dorucak je pojeden
vodu i caj pijem naizmenicno
surfam, lupam, pregledam
jutarnje obavestavanje
pregled aktuelnih mesta
nista novo
odnosim tanjir u kuhinju
masina za ves radi svoj posao
ona jedina radi nedeljom
jeftina struja tera ljude od boga
malo caja, jos je mlak
vani cvrkucu ptice
u sobu ulazi jutarnja svezina
kako bih volela zaustaviti vreme
zadrzati ovaj mir
ali vreme mi je postalo ljuti neprijatelj
od svih njegovih pojmova samo jos ovo jutro ima smisla

mrak

u polumraku sa mutnim naocalama
dodirujem slova kao tvoje lice
crtam neznane crte po oknu
u dimu i galami tvoje lice i glas se gubi
tako si daleko i blizu
kao da smo na splavu koji luta bez cilja
i bura je
bojim se za tebe
pice se jos toci
tvoje zelene oci
nestaju u mraku

zauvek

kad oni koji ljube odu na dve stane
ljubav ne ode kao sto smrt ne odlazi
nista od ljubavi ne nestaje
sve ostaje zauvek
poljupci, ceznja i strast
a najvise ljubavne reci
one ostaju u nekoj pesmi za vecnost