Ne znam gde počinje praznina mora.
Al' slutim što je taknuto u tebi ili u meni glas
koji je blizu negde rekao: nikad.
Branko Miljković
ne znam kako sam predosetila
dok su djaci pisali o "srodnim dusama"
kako su se nase duse srele
ali se tela nece naci
nikada te nece videti oci moje
ni ti dotaci moj vitki stas
cak ni glas nisi hteo
ili nisi smeo
a ja se sakrila u reci
iako si mi ti preci
os svih romana sveta
u tebi sam nasla pola deteta
sto citav zivot luta
i tudje knedle guta
nikada
al' nije vazno
sve drugo je bilo lazno
(2.4.2003.)
