misao

poslednji gutljaji caja
reske reci u vazduhu
prekinut dijalog
zbog monologa koji su se sudarili
svak sebi
svak svoju solju
svak svoju misao
sesti i plesti
i ovo sto cu reci je neponovljivo
jer je tren vec prosao
reci su se poredale
bez pitanja
one se igraju nista ne pitaju
ja im samo pomazem jednim prstom
na tastaturi
a reci idu iz suludo ocajnog mozga
koji i ne zna nista da sroci
njega sve koci
ostale su mu samo zeleno-plave oci
i tuga sto k'o cesma toci
no no no
nije tako i nemoj da rima pokvari sve
romantizam je nestvaran
realizam nije patetican
ili obratno
moderna je sloboda za sve
ko zna nek je uzme
ja pisem da mi prodje vreme
bez interpukcije i velikih slova
do forme ne drzim
sadrzaja nemam
al' umem da pevam